Сударише се
сви кристали лустера.
Велики петак.
Татјана Стефановић
Kigo: "veliki petak"-proleće, običaji i praznici. Evo šta srpska Wikipedija kaže o Velikom petku: У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!" Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас. Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.
Празновање: У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници у највећем реду и са дубоким поштовањем, прилазе Плаштаници и целивају је. На Велики петак се стрго пости (храна се спрема на води), зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама.
Iz opisa očito preuzetog iz hrišćanske ideologije vidimo da još jedna reč, vezana za praznovanje može biti kigo teme veliki petak, i ta reč je plaštanica.
Možemo se pitati koja je "namera reči" kigoa "veliki petak" i ako se pozabavimo mitskim kontekstom videćemo da prednjači ideja mučeništva, ideja nepravednog stradanja takodje. Obe ove ideje hrišćanstvo preuzima iz jevrejske mitologije gde je vodeća misao još iz vremena pada Jerusalima pod vlast Babilonaca. Istočnjačke kulture, one koje su starije od jevrejske, ideje pravde i nepravde ne poznaju na takav način već umesto njih dominiraju ideje harmoničnosti i neharmoničnosti (sa prirodom, odnosno sa vlašću i društvom u konfucionizmu). Ono što je za jevrejsku kulturu "pravda" to je za kinesku kulturu "ravnoteža", "harmonija".
Pogledamo li našu pesmu koja ilustruje temu "Velikog petka" videćemo da u njoj nema ideja mučiništva niti pravde i nepravde. Pesnikinju, barem u toj pesmi, nije preuzela ideologija hrišćanstva i preko nje posredno jevrejski kulturni stereotip već temu tretira na način pojave "natprirodne sile" (ideja pokretanja lustera se može videti i u nekim horor filmovima) što deluje prilično sveže u vezi sa velikim petkom i potvrdjuje ne samo pesničku poetsku slobodu, već i direktno razgraničava polje poezije od polja ideologije donoseći pritom novi pogled na tematiku. Gledano kulturološki, ta pesma izražava više ideju "neravnoteže" koju donosi "natprirodna" sila nego ideju "mučeništva" i "nepravde" a to je vrlo zanimljivo jer pesma autohtono nastaje unutar kulturnog konteksta koji zvanično sebe proglašava naslednikom "grčko-jevrejske" misli. Očito u našem su narodu veze sa prirodom i "oprirodnjeni" pogled na svet mnogo jači i dublji nego ideološko-kulturni slojevi koji nam se kasnije nameću.
Dana 03.03.2010. dodajem još jedan haiku u SHK na temu "Velikog petka". Autor je Nikola Č. Pešić iz Zaplanja, a koji živi u Nišu. Pesma je odlično zapisana a nudi sasvim drugačiju sadržinu:
Велики петак-
осмели се просац
кћери у кућу.
Никола Ч. Пешић
"Veličinu" velikog petka autor ovog haikua izražava korz sliku prosidbe kćerke. S obzirom da je teme već opširno opisana i komentarisana ovde još samo mogu dodati da je i ovaj haiku dokaz inoventivnosti naših pesnika, koji su sve pre doli dogmatični ideolozi. I u ovoj pesmi ne prepoznajemo priču o mučeništvu i nepravdi o kojoj govori Hrišćanstvo već nam autor ideju veličine nudi kroz dogadjaj uzet iz svakodnevnog života.
Ni komentarjev:
Objavite komentar