ВЕЖБАНКА бр. 2

Dimitar Anakiev
ČITANJE BEZ OSTATKA (2)

Broj 24 Haiku novina dobio sam istovremeno sa zbornikom „Svetski haiku 2010“ koga uredjuje japanski pesnik Banja Nacuiši. Dobro sam proučio obe publikacije i ne mogu sakriti zadovoljstvo činjenicom da su Haiku novine za klasu bolja publikacija. Čak i ako zaboravimo da su Haiku novine konceptualno mnogo šire od tzv. „svetskog haiku“ (eseji, japanski tradicionalni haiku, temat itd.) i usresredimo se samo na poredjenje srpskog i „svetskog“ haikua – odgovorno tvrdim, da je srpski haiku publikovan u Haiku novinama na mnogo višem nivou od „svetskog haikua“.
Haiku novine objavljuju pesme oko 70 autora koji haiku pišu na srpskom i još oko 40 autora iz sveta, a „svetski haiku“ donosi haikue 57 autora iz sveta, pod istim uslovima kao i Haiku novine: najviše 3 haikua po autora. Haiku novine su dakle i kvantititavno opsežnije, a što je pogotova važno: kvalitet srpskog haiku pesništva je veći od kvaliteta poezije „svetskog haiku“.
To potvrdjuje da je put strateškog povezivanja srpskog haikua sa tradicionalnim japanskih haikuom koju je izabrala redakcija Haiku novina ispravna. Globalni kapitalizam stalno izbacuje neke nove vrste haikua i mnogi se povode za modama, ali haiku može da napreduje samo kao literatura koja tematizuje prirodu i piše se i živi u svom jeziku.
I ovom broju Haiku novina nalazim veliki broj haiku koje uzimam za Srpski haiku rečnik. Idem redom počev od pesmama u kojima je „kigo“ (sezonska reč) jasan:


dunuo vetar-- (5)
promrdale ribice (7)
na suncobranu (5)

Dragan J. Ristić

Kigo: „suncobran“-leto. Dragan umesto uobičajnog gramatičkog pisanja izabira formu pisanja modernu u engleskom jeziku. Medjutim ova pesma je napisana u tačnih 5,7, 5 slogova, sadrži vrlo igrivu i poetičnu sliku i možemo reći da je ova pesma prava mala majstorija napisana u stilu japanskog modernog klasika Jamagući Seišija. Seši je bio poznat po kreiranju kigoa iz simbola prirode u proizvodima iz humanog sveta: raznih crteža, etiketa, artikala itd. Baš kao što Dragan upotrebljava ribice sa suncobrana. One su veštačke ali ih je pesnik oživeo.

Duboka noć- (4)
Na prozor mi kuca (6)
Ledena grana. (5)

Verica Živković

Kigo: „ledena grana“-zima. Verica u ovom haiku kroz pesonifikaciju grane izražava dubok poetski trenutak. Postoji izvesna slogovna nepravilnost a ona uvek govori da pesma može naći još bolji i još jači izraz. Vredi se potruditi kada u rukama imamo jak poetski doživljaj. Evo jednog mojeg predloga:

Ponoć je prošla. (5)
Na prozor mi zakuca (7)
ledena grana. (5)

Čini mi se da fraza u 5 slogova „ponoć je prošla“ još bolje ističe doživljaj od fraze od 4 sloga: „Duboka noć“. Ponoć je mitološka granica posle koje se dogadjaju čudne stvari. To je već sterotip koga poznajemo iz bajki ali i iz narodne kniževnosti. Posle ponoći izlaze vampiri itd. Dakle kad kažemo „Ponoć je prošla“ već pripremamo čitaoca na ledeno kucanje. Kao što film iskorišćava razne stereotipe, to isto radi i haiku, svaka umetnost. Takodje „zakuca“ svojom privremenošču posle koje opet nastaje turobna tišina dosta bolje deluje od kontinuiranog prezenta „kuca“. Haiku u engleskom jeziku upotrebljava samo prezent i zbog stalne izloženosti engleskom to dosta negativno utiče na nas jer polako gubimo finese svojeg jezika. Engleski haiku recimo nikad ne upotrebljava aorist a po mom iskustvu aurist je vrlo upotrebljiv u srpskom haiku, možda čak i više od prezenta. Ako se Verica slaže ja bih uzeo ovu drugu veziju sa Srpski haiku kalendar.

Prosjak zagleda (5)
novčić, čas sa jedne, čas (7)
sa druge strane. (5)

Momčilo Antić

Kigo: „prosjak“-zima. Prosjaka leti ni ne primetimo, medjutim zimi je prosjak dramatična slika. Formu sam neznatno popravio utoliko što sam rečcu „čas“ sa početka trećeg stiha na kraj tećeg.
Ova pesma je dobra „objektivna skica“ koja donosi istinit trenutak prosjaka.

Jedna uz drugu (5)
naslonjene sablje dve vojske (9)
-sajam antikviteta (7)

Svetlana Stanković

Kigo: „sajam“-leto. Svetlana je uhvatila izuzetno dobru i originalnu sliku, medjutim zapis sadrži čak 21 slog. Čini se da je reč „neslonjene“ potpuno suvišna. U haiku se retko može doslovno upotrebiti govorni jezik, treba se naučiti gutati reči i služiti se elipsom kao ključnom tehnikom.
Menjutim, sa samo malo truda ovaj haiku se može zapisati vrlo efektno i tačno, predlažem sledeću verziju:

Jedna uz drugu (5)
sablje dve vojske—sajam (7)
antikviteta. (5)

Ako mi Svetlana dozvoli, zainteresovan sam da drugu verziju uvrstim u SHK.

Koliko dugo (5)
još samo let leptira (7)
seća na tebe. (5)

Laslo Tot

Kigo: „leptir“-leto. Ovaj haiku povezuje humani sadržaj, sećanje na nekoga, sa prirodom, leptirom. Upravo to je suština haikua: povezivanje čoveka sa prirodom. Formalno sam popravio samo to što sam izbacio rečcu „li“ -ostatak govorne fraze, iz prvog stiha.

Devojačke oči (6)
Nad bunarom dubokim (7)
Sjaje u vodi (5)

Zorica Knežević

Kigo: „bunar“--leto. Dobar haiku i prilično tačno zapisan, ali može i još tačnije. Šest slogova u prvom stihu alarmiraju da nešto nije u redu. Tačna fraza bi bila „oči devojke“. Mala popravka ali vrlo bitna jer se težište, akcenat i zvuk celog haikua menjaju:

Oči devojke (5)
nad bunarom dubokim: (7)
sjaje u vodi (5)

Deluje kao „cepidlačenje“ ali nije. Pročitajte više puta („dok ne otpadne zub“) prvu i drugu verziju i osetićete razliku.

Skupljam lišće (4)
sa groba mog oca-- (6)
vetar sa susednog. (6)

Branislav Đordjević

Kigo: „opalo lišće“-jesen. Haiku doživljaj je vrlo lep, uporedjujući sebe sa vetrom pesnik se ujedinjuje sa prirodom. Medjutim, nepravilan ritam pokazuje nepreciznost u izrazu. Predlažem, sledeću varijantu:

Očev grob čistim (5)
od listova—susedov (7)
grob vetar čisti. (5)

To je sad skladan izraz. Ako mi Branislav dozvoli, uvrstio bi drugu verziju ovog haikua u SHK takodje.

Na vejavici (5)
prolazi Sneško Belić-- (7)
pozdravljamo se. (5)

Dragan J. Ristić

Kigo: „Sneško Belić“. Neposredan doživljaj sa pesonifikacijom (najčešćom stilskom figurom u srpskom i japanskom haiku, dok je engleski haiku zabranjuje!). Ovaj haiku nam otkriva dečiju dušu autora, takvu kakvu mora imati haiku pesnik. Forma skladna, izraz živ i rečit.

Očeva majka (5)
stavljala je u nedra (7)
stručak bosiljka. (5)

Vrbislava Starović-Slobodanova

Kigo: „bosiljak“. Odličan haiku vredan i zbog upotrebe prošlog vremena. U ovoj eri prevlade engleskog haikua koji nas sa svih strana zasipa njihovim pravilima po kojima je prezent neophodan lepo je videti da naši pesnici pišu svojom a ne tudjom glavom. Haiku ima i etnološku vrednost. Forma je idealna.

Uspori vjetre- (5)
ovaj oblačić liči (7)
na nježno janje (5)

Živko Vujić

Kigo: „janje“-proleće. Vrlo poetično poredjenje i odlično napisan haiku.

Letnje popodne-- (5)
starica posmatra svoju senku (10)
na zidu oronule kuće (9)

Tomislav Ž. Vujić

Kigo: „letnje popodne“. Slika ovog haikua je vrlo originalna, sadrži izuzetne estetske kvalitete. Medjutim, ima previše informacija, što se vidi po broju slogova: čak 24. Pesnik mora da izabere koje informacije su mu bitne. Nudim ovde dve verzije:

Letnje popodne-- (5)
na zidu stare kuće (7)
babina senka (5)

ili

Letnje popodne-- (5)
na oronulom zidu (7)
babina senka (5)

Obe verzije mi se čine dobre, svaka na svoj način: „na zidu stare kuće“ ima vrlo lep ritam, „na oronulom zidu“ je možda originalniji izraz. Ipak je čini mi se kadar stare kuće širi i zato bolji od „oronulog zida“ jer je tu posmatrač malo bliže objektu posmatranja i zato malo manje vidi, sužava se prostor imaginaciji. Dakle, ja bih voleo drugu verziju (a ne treću) da uvrstim u SHK ako mi autor dozvoli.

Blatnjavim putem (5)
za pogrebnom povorkom (7)
stope sve dublje (5)

Jovanka Božić

Kigo: „blatnjav put“-jesen. Dobar haiku i dobra, idealno nadjena forma.

Crveni suton. (5)
Iznad krovova kruže (7)
slepi miševi. (5)

Borivoje Sekulić

Kigo: „slepi miševi“-leto. Takodje, dobar haiku, objektivna skica, forma precizna.

Raž na vetru (4)
leluja se levo desno-- (8)
sunce je zlati. (5)

Dušan M. Adski

Kigo: „raž“. Vrlo lepa slika u Dušanovom prepoznatljivom pastoralnom stilu. Forma je nepravilna ali ima 17 slogova, i zato prihvatljiva, verovatno je čak i tačna. Pokušao sam da nadjem drugačiji izraz ali nisam uspeo.

Kroz gole krošnje (5)
i prazna ptičja gnezda- (7)
ćarlija vetar. (5)

Danica Bakić

Kigo: „gole krošnje“. Tačan zapis i dobar haiku.

Crkvena porta. (5)
Devojče gurka loknu (7)
pod prazirni šal. (5)

Rajna Begović

Kigo: „šal“. Vrlo lepo pronadjen i tačno skiciran trenutak iz svakodnevnog života. Upotreba „kigoa“ majstorska.


niotkuda pahuljica-- (8)
praznina čini moju tugu (9)
još dubljom. (3)

Jasminka Nadaškić Đorđević

Kigo: „pahuljica“. Ispovedni trenutak ovog haikua je lepo uklopljen u „meteorološku situaciju“.
Medjutim, forma je haotična, Jasminka za koju znam da vlada vrlo dobro formom 5,7,5 u ovoj pesmi odustaje od oblikovanja. Čini mi se da je reć „praznina“ suvišna i čak i kontraproduktiva jer pre toga imamo sliku praznine sa jednom pahuljom. Predlažem sledeći oblik ove pesme:

Ta pahuljica (5)
niotkuda—još dublja (7)
je moja tuga. (5)

Takav oblik haikua se čini vrlo jednostavan i tačan-odgovara istini pesme. Ako se Jasminka slaže sa ovom verzijom uzeo bih je za SHK.

U šoping centru (5)
jasno čujem proplanke (7)
Jelove gore. (5)

Dušan Vidaković

Kigo: „Jelova gora“-leto. Odlično spojen savremeni kapitalistički trend sa prirodom. Dušan je jedan od doslednih pesnika haiku forme i njegov je izraz i ovde vrlo tačan.

Je li ta tvoja toga (7)
zavesa izmedju ovog (9)
i onog sveta. (5)

Svetomir Đurbabić

Kigo: „toga“-leto. Vrlo inventivan kigo, istorijski. Povezivanje dva sveta isto vrlo poetično. Medjutim slogova je previše, Sveta je zaboravio da kod pisanja haikua treba poneku reč i progutati. Ako se autor slaže ja bih ovu pesmu uzeo za SHK u sledećem obliku:

Izmedju ovog
i onog sveta: toga
kao zavesa.

I ovom bloku i pesma Miodraga Džunića:

Kučka u grmu- (5)
pokislo telo štiti (7)
psiće na sisi. (5)

Miodrag Džunić

Kigo: „psići na sisi“. Vrlo naturalistički haiku sa temom materinstva.


Nastavljam sa primerima dobrih haikua koji imaju tačnu formu ali kubure sa jasnoćom godišnjih doba tj. kigoem.

Magleno jutro--
trpim tužne sirene
slepih brodova.

Milan Ilić

Odlična i poetski vrlo duboka Milanova pesma ali „kigo“ nije jasan. Postoje dve mogućnosti, prva i verovatno principijalna je tretitrati pesmu kao „letnju“ ako uzmemo reć „brod“ kao kigo za leto. Znamo da je pesma sa Dunava, ali Srbija nema more i zato je možda opravdano uzeti reč „brod“ za kigo u istom košu kao „plaža“, itd. Druga mogućnost je opredeliti godišnje doba sa „jutarnjom maglom“ ali to je teže jer jutra sa maglom su tipika i jeseni i proleća.

Niz šoferšajbnu
brojim nestvarne staze
kišnih kapljica.

Dara Trifović

Vrlo tačna forma u koju je pesnikinja uspela da smesti i jednu stranu reč, što nije jednostavno! Možda je cena ulaza te šoferšajbne u pesmu ta, da nije ostalo mesta za sezonsku asocijaciju. U svakom slučaju reč je o vrlo dobroj pesmi koju kišne kapljice smeštaju u prirodni ambijent. Vredi razmišljati dalje o ovom haikuu jer je njegova pesnička vrednost nesumljiva.

Kroz polja
drugog putokaza nema
osim moje senke

Ljiljana Marković

Ljiljanina pesma je prikazuje vredno poetsko opažanje. Formalna nepravilnost je manje sporna od nedovoljno tačno lociranog godišnjeg doba. Naši pesnici ne razmišljaju o tome, ali trebalo bi jer sezonske asocijacije pune pesmu atmosverom i obogaćuju značenje. U ovoj pesmi je reč „polje“ nedovoljno odredjeno. Može biti „pusto polje“ i označavati zimu, isto i „svenulo polje. Može biti opet „cvetno polje“ i označavati leto....itd. Ako je ovo zadnje, možda je tačan oblik pesme:

Kroz cvetna polja
ne nalazim putokaz--
vodi me senka

Medjutim, mogući su mnogobrojni oblici.
I dve pesme Aleksandra Ševe, vrlo tačne po obliku ali sa dupliranjem sezonskih reči:

Jesenje veče.
Iz svakog ćoška vreba
po jedan pauk.

Aleksandar Ševo

kigo1=“jesenje veče“-jesen
kigo2=“pauk“-leto

Veče na plaži.
Muziku iz kafane
nadjača cvrčak.

Aleksandar Ševo

Kigo1=“plaža“-leto
Kigo2=“cvrčak“-jesen

Situacija sa duplim kigoima je moguća, i tada odredjujemo koji kigo je glavni a koji sporedni. Nominalna oznaka godišnjeg doba ima prednost, tako „jesenje veče“ postaje lokalni kigo koji označava godišnje doba, a pauk prestaje da bude kigo i dobija značenje univerzalnog simbola.
Takvih situacija ima i u japanskom haiku, nisu nepravilne iako se izbegavaju. A izbegavaju se zbog toga jer drugi kigo zauzima mesto u pesmi koje treba da pripadne čoveku, dakle humanom sadržaju pesme. I ako već čoveka izbacujemo iz pesme onda taj drugi kigo mora preuzeti funkciju univerzalnog simbola i govoriti i u čovečije ime. Tako bi pauk u prvoj pesmi bio oznaka neke opasnosti, dok cvrčak u drugoj pesmi preuzima na sebe značenje umetnosti.

Ovo predugo pročitavanje HN br. 24 bi moglo biti još i duže, izvinjavam se svima čije pesme nisam pomenuo a zavredjuju pažnju. Namera mi je bila dotaknuti se reprezentativnih primera od kojih svi možemo da učimo. Na kraju, završiću poredjenje izmedju svetskog i srpskog haikua, započetog na početku ovog teksta, svima nama poznatom pričom o tri krojača. Jedan je stavio tablu na radnji: „najbolji krojač na svetu“, drugi je stavio „najbolji krojač u gradu“ a treći „najbolji krojač u ovoj ulici“. I najbolje je radio. Isto je i sa haiku: pored svih svetskih čuda pa i svetstskog haiku najbolji haiku se piše u ovoj ulici. Politika lokalnog, nacionalnog haikua je jedina koja daje poezije vredne rezultate. A o tome sam se uverio i u Japanu gledajući lokalnu praksu Hoshinage Fumia.