季語 – Киго: "Деда Сечко"

Ova renesansna slika koja se zove "februar" prikazuje dva pastira u Engleskoj i govori o tome da je kod njih to vreme za početak ispaše.


Хладним рукама
поново нас загрли
тај Дедa Сечко.

Димитар Анакиев


Ideja za ovu pesmu se je rodila već ranije, prilikom više sukcesivnih zapažanja da stari ljudi, starci, na koje sam nailazio ne žele da umru nipokoju cenu. Čovek bi pomislio: čovek izživi svoj vek pa onda ravnodušno gleda na smrt. Medjutim, nije tako, i ljudi se često grčevito drže života čak i u nedostojnim okolnostima po život-okolnostima u kojima su poniženi, osakaćeni i zanemareni. Sličan motiv ima japanska priča "Balada o Narajami" gde jedna starica lako ide u smrt a njen komšija se otima do granice komičnog.
Japanski haiku klasik Kyoshi Takahama(1874-1959), sin samuraja, je dve godine pred smrt sa prezirom gledao na smrt, i razgovor o smrti, izražen kroz haiku, je za njega bio "letnja svežina"- osveženje. U godini u kojoj je umro, zapisao je takodje haiku o smrti, ali sa manje ravnodušnosti. Evo oba haikua:


Sa prijateljem
popričasmo o smrti;
letnja svežina.
(1957)

Kyoshi Takahama /prevod: Dimitar Anakiev/


Prolećna gora;
na smrt da mislim ne bih
ali uzalud.
(1959)

Kyoshi Takahama /Prevod: Dimitar Anakiev/


Narodna imena meseca kod Južnih Slovena su vrlo slikovita i pesnički inspirativna. "Deda Sečko" (februar) i Baba Marta koje pominje običajni kalendar su žive pesničke slike koje prosto već iz sebe govore kao poezija. Gornja pesma recimo bazira na pesonifikaciji koju je ponudilo ime samo. Reč je o poeziji koju je narod stvorio i kao takva čeka u zatvorenoj škrinji da je haiku pesnici nadju, otvore i upotrebe. Na isti način funkcioniše japanski haiku: koristi poetsku snagu kolektiviteta. Ako odbacimo svoje narodno nasledje onda nismo dostojni pesničke vokacije. Jednostavnost japanskog haikua posledica je već u rečima date i od pesnika preuzete slikovitosti i poetičnosti anonimnog narodnog genija. To je ono što Zapad ne može da kopira, a to je ono što mi imamo.
Za poredjenje dajem imena meseci kod Srba, Bugara, Hrvata i Slovenaca:

SRPSKA NARODNA IMENA ZA MESECE:
1.Koložeg, Sečenj
2.Sečko, Ljuti Sečko
3.Suhi, Derikoža
4.Lažitrava, Berezozol
5.Cvetanj, Traven
6.Trešnjar, Iztok
7.Žetvar, Červen
8.Gumnik
9.Rujen, Grozdober
10.Listopad, Šumopad
11.Gruden, Studen
12.Koledar, Studen

BUGARSKA NARODNA IMENA ZA MESECA:
1.Koložeg, Prosinec, Veliki Sečko
2.Sečko
3.Suh
4.Brjazok (mnogocvetni)
5.Treven
6.Iztok, Červenik (crveni mesec)
7.Žetar, Srpen
8.Orač
9.Ruj (plodovi)
10.Listopad
11.Gruden
12.Studen

HRVATSKA NARODNA IMENA ZA MESECE:
1.Sječanj
2.Veljača
3.Ožujak (varljivi)
4.Travanj
5.Svibanj (pupoljci)
6.Lipanj (cvetaju lipe)
7.Srpanj
8.Kolovoz
9.Rujan
10.Listopad
11.Studeni
12.Prosinac

SLOVENAČKA NARODNA IMENA ZA MESECE:
1.Prosinec
2.Svečan
3.Sušec
4.Mali traven
5.Veliki traven
6.Rožnik (cvetni)
7.Mali srpan
8.Veliki srpan
9.Kimavec
10.Vinotok
11.Listopad
12.Gruden

Očito je popularnost haikua na Balkanu u izvesnoj meri posledica i naše narodne kulture koja još uvek nije potpuno asimilovana od strane duhovnih zavojevača, kako je to slučaj na Zapadu.
Sva ova i propratna imena imaju kigo potencijal, istovremeno su gotove poetske slike. Upotrebljavajući ova imena naš pesnik je u potpuno istom položaju kao japanski pesnik i tako može razumeti kako funkcioniše japanski haiku.
Američki pesnici su sa istom namerom pokušali oživeti nazive meseci indijanskih plemena ali budući da su jezički nesrodna, taj pokušaj je propao.