季語 – Киго: "месец"

Док месец вири
месечина је кришом
ушла у собу.

Зоран Додеровић


Kigo: "mesec"-jesen, nebo. Vrednost ove pesme je u njenoj poetskoj figuri: personifikaciji. Pesnik je bio sposoban da se za trenutak identifikuje sa mesecom tj. da postane mesec i zato njegov mesec ima čovečija svojtva: viri, šunja se. Taj haiku je dakle napisan potpuno po načelima objektivne skice" (kyokkan shasei) Takahame Kyoshija jer za Japance "objektivnost" nije ona zapadnjačkog tipa, koja nedozvoljava personifikacije smatrajući ih subjektivnim i zahtevajući goli "imažizam", već je to tradicionalna vrednost japanske kulture mističnog ujedinjenja sa prirodom. Već po tome kako Zapad i Istok dijametralno različito razumejo iste reči tj. sintagmu objektivna skica vidimo koliko su zidovi medju kulturama veliki i zapravo nepropusni. Evo kako Takahama Kyoshi sam opisuje tehniku kyokkan shasei (objektivna skica): Prvo skiciraš objekt posmatranja i približavaš mu se, zatim se poistovećuješ sa njim i konačno objekat dolazi k tebi. I tako su gornjoj pesmi pesnik i mesec pošli jedno drugome u susret.
Gledanje meseca je u Japanskoj kulturi povezano sa divljenjem i obožavanjem njegove lepote. U Kini, gde su pesnici zapravo izumili gledanje meseca, ovaj običaj ima sasvim drugo značenje iako je reč o srodnoj kulturi-pa ipak, čak izmedju Kineske i Japanske kulture, postoji kulturni zid. U Kini je mesec simbol nostalgije. O mesecu su obično pevali putnici koji su se nalazili daleko od svojih kuća; mesec ih je podsećao na najdraže koji su negde u daljini. Za primer dajem pesmu klasičnog kineskog pesnika Tu Fu-a (Du Fu) koji je bio Bašoov pesnički uzor.
Tu Fu je svoje poetske misli izrazio u klasićnom kineskom četvorostihu ćije-ći ((jueju, 絕句) za koga mnogi smatraju da je bio preteča haikua. I Tu Fuova pesma ima kigo mesec, ali izražava nostalgiju:


月夜

今夜鄜州月
閨中衹獨看
遙憐小兒女
未解憶長安
香霧雲鬟濕
清輝玉臂寒
何時倚虛幌
雙照淚痕乾

NA MESEČINI
Tu Fu ( 712-770)

Daleko u Fučou ona gleda mesečev sjaj,
Gleda ga sama sa prozora svoje sobe -
Naši dečak i devojčica, jadni sirotani,
Premali su da bi znali gde je Čang'an.

Prevod: Dimitar Anakiev©2008.

I evo još jedne ćije-ći koja tematizira nostalgiju preko meseca, autor je drugi poznati kineski klasik Li Po (Li Bai):

MISLI U TIHOJ NOĆI
Li Po ( 701-762)

Nad krevetom mi sjajni mesec sja,
Na tlu, mesečina, zaliča na inje;
Dignem glavu prema sjajnoj luni
A zatim, skrušeno, pomislim na dom

Prevod: Dimitar Anakiev©2008

I kad već pominjem kinesko pesništvo od koga su se Japanci učili: pre dve godine sam prevodio kinesku poezuju, pre svega ćije-ći - tu prastaru preteču haikua. Naravno kad čovek nešto prevodi onda ga to preuzme, identifikuje se sa tim i tako sam i sam napisao ne malo ćije-ćija, čitaocima nudim na čitanje jednog od najbližih:

SEDEĆI NA NAPLAVLJENOM PANJU
Dimitar Anakiev©2008

Pokraj nabujale reke sedim, sunce šljašti,
Neznajući da li sam samo ovde naplavina.
Moj nemir i nemir reke – dva nemira,
Tek pogled na daleke vrhove smiruje.

Evo i bloga pod nazivom "Hladna planina blog" gde sam deo tog "kineskog opusa" publikovao:

http://hladnaplanina.blogspot.com
d.a.