季語 – Киго: "плодови"

Свуда гроздови
шљиве и ораси
гласови и осмеси

Љиљана Ђуричић


Kigo: "plodovi"-jesen. Ova pesma i sa njom njena autorica učestvovali su u prvoj pesničkoj radionici kluba "Šiki" ("Četiri godišnja doba") održanu 28.oktobra 1993. u salonu Udruženja književnika Srbije. To je bio početak rada na učenju japanskog haikua u Srbiji. Mesečni susreti su održavali redovno po ugledu na japansku praksu takvih mentorskih radionica koje se zovu Kukai. Hiroši Jamasaki Vukelić koji je vodio beogradske Kukai-e ovako je komentarisao pesmu: Pesma sa tri "kigoa" (groždje, šljive i orah) slikovito prenosi atmosveru berićetne jeseni kojoj se vesele seljaci negde u Srbiji. Povećanjem broja slogova sa 5, 6 na 7, postiže se gradacija koja u poslednjem stihu od sedam slogova tj. dva više no po pravilu, dostiže kulminaciju u naglašavanju radosti. Sedam samoglasnika "i" predstavlja nit kojom se povezuju delovi ove pesme. U prevodu ove pesme na japanski korišćena su četiri samoglasnika "i".
U celini je sadržaj Kukaia je objavljen u Haiku novinama br.2/1994.

Haikui sa tri kigoa retko dobro uspevaju (gornja je izuzetak) jer ne ostaje mesta za čovečiji, humani, sadržaj, a haiku nije samo pesma o prirodi već povezuje čoveka i prirodu. Pošto se kod nas tehnika kigoa slabo poznaje, pesnici ne rade dovoljno a priroda se retko posmatra kroz prizmu godišnjih doba pesme sa tri kigoa kod nas nisu retke čak i kod najboljih pesnika. Na primer sledeća pesma Ljubomira Dragovića:

Kroz hladovinu,
po bosim nogama
žari kopriva.

Svaka od sledećih reči je kigo i označava leto: hladovina, bose noge, kopriva. Svako može da zamisli koliko prostora u pesmi bi dobio pesnik da je umesto 3 istosmerna kigoao koji tri puta uzastopno kažu: leto, leto, leto, upotrebio samo jedan-tako kao što je isti pesnik uradio u pesmi sa "prakljačom" koju sam pokazao u prethodnom postu. U haiku moramo reći i nešto o sebi, snovima, društvu, životu... a ne samo o prirodi i zato nam treba prostor koji je u haiku i tako tesan i nije za bacanje. Iz toga razloga je potrebno poznavati, proučavati i majstorski upotrebljavati tehniku "kigoa". U većini pesama nije potrebno tri puta spomenuti godišnje doba. Ljiljanina pesma je izuzetak jer govori o godišnjom dobu a istovremeno je uspela da utka i radost seljaka, dakle humani sadržaj nije izostao. U Ljubomirovoj pesmi sa tri letnja kigoa humani sadržaj nedostaje-sem toga što smo saznali da se je opekao na koprivi.