četrtek, 18. februar 2010

ВЕЖБАНКА бр. 1


ВЕЖБАНКА бр. 1


PROČITAVANJE HAIKU NOVINA br.23 (2)


Nešto o prevodima japanskih haikua. Svaka prevedena pesma sadrži u sebi dve bitne informacije: jedna je o sadržina a druga o formi. Kada čitaocu predajemo na čitanje pesmu, odgovornost je prevodioca kakvu informaciju će posredovati. U primeru naše prevodilačke prakse u Haiku novinama očito je da se premalo ili nimalo ne vodi računa o formi japanskog ( ili bilo kojeg drugog haikua ). Verujem da je ovo ozbiljan problem jer se čitaocu daje pogrešna informacija i tako ga navodimo na odredjenu praksu. Treba medjutim reći da je u japanskom haikuu gotovo nemoguće naći pesmu koja nije zapisana u 5,7,5 slogova. I ako japanskom pesniku date svoju pesmu za koju mu kažete da je haiku, on će je prevesti u 5,7,5 čak i ako dobije samo tri reči sa recimo ukupno 7 slogova. Dakle za japance je haiku 5,7,5 i nikako drugačije. I pesme modernih haikuista ( koje predvodi Tohta Kaneko ) pisane su u 5,7,5.

Dakle, naši prevodi. S obzirom sa sam u ranijim postovima ovog bloga pesme Hošinage Fumia već objavio u 5,7,5 slogova, ovde ću se pozabaviti oblikovanjem Meiđi pesnika koje je prevodio Dragan Ristić.


kočijaš

kaže nešto konju:

hladno noću


Jel' to kočijaš

došapnu svojem konju:

hladno je noću

Meisetcu ( 1847-1926 )


Anglosaksaksonski haikuisti praktikuju pisanje stihova malim slovim da bi time istakli svoje shvatanje da haiku nije pesma, već je takoreći stvarnost sama. Medjutim haiku je pesma i nema nikakvih razloga da se ne piše gramatički tačno i u originalnoj formi ? Ko nama daje pravo da nepoštujemo japonski način pisanja ? Odakle ta bahatost, samovolja i nepoštovanje. Ako ih ne poštujemo zašto ih onda prevodimo ?


hladna zimska kiša-

niko niša ne govori

u usidrenom brodu


Ledena kiša.

U brodiću na molu

putnici ćute.

Seisei ( 1869-1937 )


Ovde treba reći dve stvari: japinske kigo fraze imaju takvo obilje nijansi da je to nemoguće doslovno prevoditi: umesto toga treba kigoe podesiti našim izrazima i formi. I drugo: Anglosaksonski haiku je poseban žanr, o tome treba uvek misliti kada se prevodi iz engleskog. Baš kao što je i „svetski haiku“ ban'ye Natsuishia poseban žanr koji se jasno razlikuje od japanskog haikua.


vedar dan-

u duši mi i srcu

opada lišće


Razvedrilo se.

U duši mi i srcu

opada lišće.

Suiha ( 1872-1946 )

Zašto ne gramatička pravilnost i pravilan broj slogova ? Sa tako malo truda.


držeči kišobran

starac

kalemi drvo


Kalemi drvo

starac, sakrivši se

ispod kišobrana.

Šihoda ( 1873 )


Ovde je sa novim prevodom ne samo popravljena nepoetičnost prethodnog prevoda već i slika jasnija: starac se sakrio pod kišobran i kao da kriomice kalemi ( krišom od Boga ? ) to je poenta pesme koje se iz prvog prevoda ne vidi. Drugo, „držati kišobran“ ne znači baš ništa. Kišobran se može držati kao štap za podupiranje, može se držati pod miškom i još na sto dtugih načina – u toj frazi nema potrebnog značenja.


Jesenje veče -

reših

da se ne ženim


Jesenje veče.

Neću se ženiti

evo odlučih.

Tojođo ( 1878-1954 )


Popravljena ne samo poetičnost, već je i značenje pojačano. Pesnik očito donosi životnu odluku, to je njemu kosmički veliki čin, a ne neka „krišom izrečena“, mucava, misao.


Iz udaljenog seoceta

festivalska muzika -

kiša zaklanja mesec


Zvuci vašara

u dalekom selu–mesec

sakrila kiša.

Ocuđi ( 1881-1920 )


U prvoj verziji uprkos obilja detalja smisao ostaje nejasan. Glavna pitanja koja pesnik i prepovodioc haikua mora da postavi pred sebe su: Šta je tema ove pesme ? i Drugo: šta je ovde kigo ? Bez odgovora na ta dva pitanja haiku je skoro nemoguće dobro prevesti. A onda, prvo uobličiti kigo frazom iz svog jezika. Ovde je kigo očito „festival“ znači letnji kigo. Medjutim „festival“ je OK za engleski, kod nas je to vašar. Drugo, deminutiv seoce nije u skladu sa činjenicom da se tamo održavaju festivali tj. vašari. Već samo po tome vidi se odredjeno otsustvo realizma u prevodu a zato što se prevodilac trudi ostati veran engleskim rečima koje prevodi umesto da rekreira doživljaj u sebi i pokuša da ga zamisli i dokuči. I sad šta je tema ove pesme ? Tj. šta je pesnik hteo da kaže ?

Tema je „dve daljine“. Tj. pesnik želi reći da mu je vašar predaleko da bi u njemu uživao a takođe i kiša mu uskraćuje drugo zadovoljstvo: gledanje meseca. Čuvena horizontalna crtica koja kod Amerikanaca zamenjuje celu gramatiku, ovde je gramatički našla svoje pravo mesto u sredini drugog stiha.


na večernjem nebu

poredjale se grane-

miholjsko leto

ovaj haiku ne mogu da prepevam jer ga ne razumem, ne znaš šta je tema tj- šta pesnik želeo da kaže.


cepanka za ogrev-

iver zajedno sa

zaostalim snegom


Ložim cepankom.

I zaostali se sneg

uz iver na'šo.

Šaćiku ( 1872-1913 )


Ovde samo mala promena reda u stihovima i reformulacija. „Cepanka za ogrev“ je vrlo nepoetičan kigo. Treba engleske fraze temeljito preurediti i pretvoriti u srpske.


ližem sladoled -

postavljam sebi pitanja

odgovarajući na njih


Ližem sladoled,

postavljam pitanja

i odgovaram.

Rogecu ( 1873-1928 )


Letnja tema „sladoleda“ omogućava prevod koji potencira lakoću i igrivost leta.


prodavaćica cveća

ide ulicom Širakava

ispod prve duge

Šimei ( 1850-1917 )


Upotreba vlastite imenice čini mogućnosti prevoda ograničenim i ovaj je dosta dobar.


koji će od ovih listova

prvi otpasti ?

pita vetar


Koji listovi

će sad prvo otpasti ?

Pita se vetar.

Soseki ( 1867-1916 )


Ovom prevodu je nedostajala samo volja po oblikovanju.


kad žanju

kasni pirinač

evo ti planinskog vetra


Otpoče žetva

kasnog pirinča. Dunu

planinski vetar.

Dakotsu ( 1885-1962 )


I ovde je nedostajala samo volja ( ili vreme ) za oblikovanje.

izlazi da sretne

posetioca koji stoji

kod zadnje hrizanteme


Posetiocu

kod zadnje hrizanteme

pođe u susret

Fusei ( 1884-1979)


Isto – volja ili vreme ( i vrlo malo umeća tj. osećaja ) nedostaju


proleće se bliži kraju

cvetovi otpadaju

u bašti bez trešanja


i ovaj haiku Takešija nije dovoljno jasan






1 komentar:

  1. Identičan haiku kao:

    Koji listovi
    će sad prvo otpasti ?
    Pita se vetar.

    Potpisan ovde sa:

    Soseki ( 1867-1916 )

    Isti takav, doslovce ima Takahama Kyoshi. Moguće je da je Soseki prepisao Kyoshija, pogotovo moguće ako reč o romanopiscu Sosekiju koji je predavao u Kumamotu. Nisam proveravao godišta, ali moguće da je to on.

    OdgovoriIzbriši