Безимени дан.
У село дође човјек,
никоме познат.
Ранко Павловић
Kigo: "Bezimeni dan"-proleće, običaji i praznici. Bezimeni dan [sinonimi: Načalni dan, Delnički dan, Gluvi dan, Vrbopuc] je jedan od dana tzv, bezimene sedmice (1997 je to bio četvrtak), sedmice pred Uskrs, tada kada vernici poste. U običajnom kalendaru ovako objašnjavaju ime: Mnogi narodi, pogotovo na nižem civilizaciskom stupnju, u sistemu svojih zabrana imaju imaju i vrlo strogu zabranu upotrebe odredjenih naziva, pogotovo ličnih imena, verujući da bi imenovanjem naneli zlo onome koga pominju. U ponekim narodima samo majka zna pravo ime svog deteta, verujući da ga tom tajnom štiti od mogućeg zla. S druge strane, u našem narodu se za neke zle sile, opaka bića, razne napasti i otrovne gmizavce upotrebljavaju posredni nazivi ili ublažena imena. Na primer: umesto đavo-onaj kusi, veštica-u kamen udarila, čuma-teta, zmija-nepomenica i sl. Tako, davno, vrlo davno, nije se ni pominjalo ime ove sedmice, koja je danas treća u uskršnjem postu i čiji je naziv "bezimena nedelja." Ovako bezimeno odredjenje ove sedmice upućuje na vrlo duboku starinu verovanja koja su se sačuvala u njenoj "bezimenosti". Bezimeni dan je sutučni ili srećni dan.
Iz ovog opisa saznajemo "nameru reči", što kažu Japanci za kigo, a nju je odlično osetio i pesnik-u njegovom haikuu se odvija cela drama "bezimenosti", igra borbe izmedju dobra i zla, straha i nade. Treba li se plašiti stranca ili u selo donosi sreću?
Jednostavan, ali odličan haiku zbog besprekorne upotrebe tehnike kigoa. Iz običajnog kalendara vidimo kako je narodni jezik slikovit, poetičan i funkcioniše na jednak način svojim metaforama kao i japanski.
Ni komentarjev:
Objavite komentar