季語 – Киго: "Пијаца"

Зелени венац.
Орошени обоје
тиква и сељак.

Саша Важић

Нишка пијаца.
Сељанка и салата
једнако жедни.

Димитар Анакиев


Пијачна тезга.
Рошаве тиквице и лице
старог продавца.

Саша Важић


Kigo: "pijaca" [pijačna tezga, Zeleni venec]-proleće, život čovekov. Tema pijace je za nas zanimljiva jer je deo naše kulture izrazito povezan sa godišnjim dobima. Zanimljivo je da Rečnik godišnjih doba koga je sastavio američki haiku pesnik William Higginson ne pominje pijacu. Razlog je verovatno taj što na Zapadu pijace prodaju veštački uzgojeno voće i povrće i zato kod njih ne postoji pravi sezonski osećaj. Bez obzira što sa širenjem globalnog kapitalizma i kod nas možete kupiti svo voće, povrće i zeleniš tokom cele godine ipak je pijaca kod nas zadržala vezu sa seljakom. Naše pijace su izraz kulture života na zemlji, a globalne pijace su izraz trgovačke kulture. Zato ista reč: pijaca nama i čoveku Zapada znače različite stvari. Na gornjoj slici je Kalinić pijaca na koju sam ja kao dete često odlazio sa majkom, jer nam je zajedno sa Dušanovačkom pijacom bila najviše usput, a Saša Važić pominje Zeleni venac, poznatu pijacu i stanicu gradskog saobraćaja. Sve navedene pesme govore jedno isto: nema razlike izmedju seljaka i njegovog proizvoda, oni su jedno isto a o toj sudbinskoj identifikaciji seljaka sa zemljom i plodovima svog rada govori i Issina pesma:

Čovek što bere
repu—repom u ruci
pokazuje put.

(prevod: Vladimir Devide)

Zanimljivo je da na internetu ne postoji kulturološka jedinica "pijaca" verovatno zato što pijaca danac više reprezentuje komercijalnu kulturu nego kulturu života i rada na zemlji kako je to kod nas još uvek slučaj. Možda bi ovu temu SHK trebao ilustrovati proznim tekstom Mome Dimića iz njegove knjige Pošto Beograd, u kojoj na nekoliko mesta opisuje pripremu seljaka iz Mirijeva za odlazak na beogradske pijace.
Haiku kalendari tj. rečnici -saijiki (sajđiki)- razvrstavaju tema po godišnjim dobima ali i unutar njih, recimo: početak proleća, sredina i pozno proleće. Ja za sada ne razvrstavam unutar godišnjih doba, možda će to biti zadatak nekog drugog izdanja SHK, ali samo usput napominjem da bi pijaca verovatno spadala u temu kasnog proleća, tada kada seljaci iznesu svoje prve plodove iz vrtova i bašti.