Пут којим ходам
узбрдо и низбрдо—
један исти пут.
Хераклит Мрачни ( 550-475 п.н.е)
Kigo: "put"-leto, život čovekov. Put, baš kao i putovanje i putnik su letnje teme haiku kalendara. Gornji Heraklitov filozofski iskaz sam ja prepakovao u 5,7,5 slogova inače je veran originalnom. Heraklit Mračni, kako su ga zvali zbog njegovog odbijanja da se integriše u društvo, pisao je kratke aforizme, po mnogim elementima nalik na haikue. Oni nam pokazuju da je u njegove vreme mišljenje Evropejaca, Kineza i svih ostalih civilizacija bilo kulturno nepodeljeno i povezano zajedničkom niti koja se je zvala: priroda. Tek od Platona dalje čovek Zapada napušta prirodu kao osnovu za svoje razmišljenje dok Kineska civilizacija (u koju spada i Japan, Koreja, Vijetnam...) nastavlja putem prirode, sve do današnjih dana, pa svoju misao razvija usklađeno i neodvojivo od prirode. I, ako postoji sukob kultura između Istoka i Zapada, onda je ključna tačka sukoba: mesto prirode u civilizacijskoj misli. Zapad prirodu eksploatiše i podredjuje sebi, Istok se usklađuje sa prirodom. Rezultat zapadne prevlade je gotovo potpuno uništenje prirode i cele planete. Isto je i sa religijskom mišlju jer Hrišćanstvo nastaje kao gotovo eksplicitni odraz platonizma (čoveka uzdiže iznad prirode i namenjuje mu ulogu Boga), dok religije Dalekog Istoka, uključno sa monoteističkim Budizmom, čoveka vezuju za prirodu i nemogu ga ni odvojiti od nje niti uzdići nad prirodom.
Pogledamo li Heraklitov način mišljenja videćemo da je identičan onome što mi danas pogrešno (ustvari tendenciozno) zovemo "istočnjačkim načinom" (koji je navodno nama "stran") a u stvari vidimo da je simbolično i metaforično mišljenje prirodno i da su nekad, pre Platona, i stari Grci tako razmišljali. Teza o našem "uvozu" istočnjačke "nama tuđe" kulture je dakle više izraz ksenofobnog evropocentrizma koji hoće da gospodari svetom, nego što odgovara istini. Istina je da je našin mišljenja koji postoji u haikuu nama imanentan i autohton, o čemu svedoči i naša narodna kultura. U tom smislu je i knjiga pokojnog Živana Živkovića "Gost sa Istoka" pogrešna interpretacija mesta haikua u našoj literaturi. Broj haiku pesnika, i izuzetna lakoća sa kojim naši pesnici progovaraju jezikom prirode govori da je taj jezik duboko u nama, i da je nesumljivo "naš" (makar bio i potisnut "našom" zapadnom kulturom). Uprkos dušebrižnoj zapadnoj kulturi koja se eto plaši da se slučajno ne inficiramo uvozom "istočnog" načina mišljenja - jezik prirode je maternji jezik svih ljudi, pa i onih koji su od njega konvertirali.
Potpuno jednako dalekoistočnim pesnicima i misliocima Heraklit, starogrčki filozof, koristi simbol "puta" (simboli su takodje metafore) da progovori o životu. Njegov gornji aforizam koji se skoro ni po čem ne razlikuje od haikua pokazuje pogled na život koji bi uslovno mogli smatrati i "budističkim" iako nastaje pre Budizma. Heraklit relativizira društveni uspeh i opominje da je izmedju uspona i pada razlika ništavna. Po njemu je isti put onaj kojim se penjemo i onaj kojim silazimo! Briljantna metafora uzeta iz prirode. Kad ne bi znali da je to napisao Heraklit rekli bi da je autor možda Takahama Kyoshi.
Na gornjoj slici vidimo moderni kineski vrt koji, kao i nekad Heraklit, tematizira "put".
Ni komentarjev:
Objavite komentar