Зимски ветар
гаси пламичак свеће
и односи лелек.
Драган Ј. Ристић
На пољу битке
и после шест векова
реже северац.
Раде Дацић
Градско ђубриште.
Угрлић празне флаше
свира северац.
Томислав Мијовић
Стрже латицу
што мије још остала-
прва кошава.
Cpба Митровић
Олујни ветар
са опустелог кућишта
рaзноси пепео.
Драган Жигић
Kigo: "Zimski vetar", zima, nebo [takođe: košava, severni vetar, severac, olujni vetar]. Tema "zimskog vetra" je jedna od najzastupljenijih u Srpskom haiku kalendaru. Sve gornje pesme pokazuju formalnu dovršenost i što je još važnije, očito je da naši pesnici odlično osećaju nameru reči, suštinu kigo tehnike. Nema tu promašaja, priroda se kod naših pesnika zaista doživljava srcem. Rade Dacić, u maniru Macua Baša, koristi temu severca da izrazi svoje misli o istoriji: kod njega je severac mač istorije koji na bojnom polju još uvek reže. Tomislav Mijović, opet, nalik na moderne japanske klasike, smešta severac u pejzaž urbane pustoši. Dragan J. Ristić koristi zimski vetar da ugasi i onaj život koji se okupi na groblju. Srba Mitrović, koristeći još jedan kigo: pupoljak, zatire zimskim vetrom proleće, a sliku ratne pustoši donosi haiku Dragana Žigića. Svi ovi haikui su dokaz zaista izuzetno visokog nivoa srpskog haiku pesništva i sve ove pesme stoje uz rame japanskom haikuu. Zbog svoje ukorenjenosti u vlastitu kulturu srpsko haiku pesništvu je za klasu iznad — od prirode i kulture otuđenog — haiku pesništva koje srećemo na Zapadu i bez preterinjavanja se može upoređivati sa japanskim haikuom.
Ni komentarjev:
Objavite komentar