Краве с паше
Иду за сунцем – скупа
Замичу за брег
Славко Седлар
Kigo: "paša", čovečiji život, leto. Ispaša i svi njeni elementi morali bi biti česta tema u pesmama naših pesnika. Ova pesma je posebno zanimljiva jer sadrži ideju da u kretanju po zemlji živi stvorovi idu za suncem, instiktivno sledeći kretanju sunca. Pesma me je potsetila na polemiku koju sam svojevremeno imao sa jednim japanskim pesnikom. On je tvrdio da su se seobe naroda u istoriji vršile tako što su primitivni narodi sledili u svom kretanju kretanje sunca; sunce im je davalo pravac i vodilo ih. Moram reći da me je ovo mitološko objašnjenje fasciniralo, pre svega jer prkosi našem zapadnjačkom razumevanju sveta, racionalnom objašnjenju, da se je čovek selio "trbuhom za kruhom", dakle iz prilično prozaičnih, materijalnih razloga. S obzirom da su moji preci takodje putovali sa Istoka na Zapada i da poznajem jedan deo njihovih motiva, prkosio sam u diskusiju "zdravim razumom" medjutim, moj sagovornik je ostao nepokolebiv u svojem romantičnom idealizmu i mitološkoj argumentaciji. I evo, naš pesnik, Slavko Sedlar, ponavlja romantičnu ideju hodanja za suncem u svojoj gornjoj pesmi. Mora da ipak ima neke istine u mitološkim objašnjenjima!
Dopisujem još svoje dve pesme, obe napisane 2008 na temu ispaše:
Поред својега
и туђе теле доји:
крава на паши.
Димитар Анакиев
Из тврдог чела
рогови бику штрче...
Пасе узбрдо.
Димитар Анакиев
Ni komentarjev:
Objavite komentar