Видиковац на
Тари –судар ветрова
више држава
Дејан Богојевић
Kigo: "Tara", "Planinarenje", čovečiji život, leto. Planinarenje je, kao i putovanja i obilasci pećina, letnja delatnost. Tara je podtema, u koje može ući kao vlastito ime ako je ono asocijativno i poznato. Tara je jedno od poznatih planinskih destinacija u Srbiji. U srpskoj wikipediji nailazimo na sledeći opis:
Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе Старовлашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.
"Митровац на Тари Дечије летовалиште зими"
* Тара у ужем смислу – Равна Тара – део масива са Калуђерским барама и кречњачком висоравни између следећих река: Дрина, Рача, Коњска река, Бели Рзав и Дервента (врх Збориште 1.544 метара надморске висине).
* Црни врх – између суве границе Србије и Босне те између села Заовине и Растиште. У вези је са Равном Таром на превоју Чемериште, а са Звездом на седлу Предов Крст (врх Козији Рид 1.591 метара надморске висине).
* Звијезда – у троуглу између села Растиште и Јагоштица и кањонског дела Дрине (врх Велики крај 1.444 метара надморске висине).
Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и Велики Столац (1.675 метара надморске висине) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.
На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује Скупштина Србије је 1981 посебним Законом подручје Таре прогласила за Национални парк.
Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине.
Испод северних падина Таре лежи варошица Бајина Башта.
Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара, названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који је препешачио скоро све важније планине Европе, је највише времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.
Gornji haiku Dejana Bogojevića je zanimljiv jer donosi ideju nadvišavanja državnih granica. Ova tema je kod Dejana često prisutna kroz različite motive koji ponekad pokazuju pesnikov osećaj teskobe i utešnjenjosti.
Treba primetiti i asonancu koja se završava rimom, što čini gornji Dejanov haiku muzičli veoma upečatljivim; asonancu i rimu čine slogovi: "Vi-ve-va-vi-va."
Ni komentarjev:
Objavite komentar