Сви давно мртви
миришу љубичице
у коријену
Мирјана Бањац
Kigo: "Ljubičica", proleće, biljke. Pesma kojom ilustrujem kigo "ljubičica" preuzimam iz knjige dr. Živana Živkovića "Gost sa Istoka"--klasičnom delu literarne haiku kritike, verovatno jedinstvenom u celom svetu. Ako se dobro sećam taj haiku je napisala učenica nižeg razreda osnovne škole i pominjem ga u postu "Mitologija i mi (2)" Kamesan haiku bloga. Važan je zbog mitološkog mišljenja koji ovu pesmu čini vrlo poetičnom. Domaći izraz "zaumno" je odličan jer pokazuje da pravo poetsko mišljenje nije niukakvoj vezi sa svakodnevnim, racionalnim umom. To je razmišljanje "kao u deteta", čisto i nepatvoreno. Oni koji mogu tako misliti su pravi pesnici, deca i/ili božiji miljenici.
Za kontrast, dodajem svoju pesmu takodje uvršćenu u SHK a koja je napisana iz "svakodnevnog uma". I taj i takav um može biti blagosloven ako je fokusiran na čiste stvari i zbori iskreno, otkrivajući svoje srce. Evo te pesme:
Oх, љубичица !
У распуклом бетону
уздрхтала сва.
Димитар Анакиев
Ovaj haiku sam po vlastitim beleškama zapisao 1998. Može se videti izuzetna literarna funkcija haiku rečnika koji pored toga što je etnološki leksikon i riznica znanja i kulture, donosi uvid i u prirodu pesništva jer stavlja za poredjenje jednu pored druge mnoge pesme napisane u istoj formi, na istu temu a od različitih pesnika! Zato je SHK ne samo prvorazredna, reprezentativna antologija već i najbolji udžbenik poezije i to takav da u njemu nije potrebno zapisati nikakvu intelektualnu studiju, već sve kao da iz tla izrasta i samo se grana put neba.
Evo i opisa pojma "ljubučica" preuzetog iz srpske wikipedije:
Љубичица (Viola) је род дикотиледоних скривеносеменица из истоимене фамилије (Violaceae). Обухвата око 500 врста, углавном распрострањених у северним умереним пределима Земље (Холарктик)(северна земљина полулопта). Могу се наћи и у веома удаљеним местима, као што су Хаваји, Аустралија и Анди у Јужној Америци. Љубичице су углавном вишегодишње зељасте биљке, са цветовима занимљиве архитектуре и боја, услед чега се многе врсте узгајају као украсне. Име рода указује на најчешћу боју круничних листића цвета — љубичасту. Врсте љубичице обично имају срцолике листове, а постоје врсте са палминим и листовима другачијих облика. Већи број врсти Љубичица су зељасте биљке. Листови биљака су сложени неизменично.Љубичица - дивља
Цветови код већине су симетрични са обе стране. Формирани су од пет латица; Четири једнаке су са обе стране, а једна широка се спушта ка доле. Облик латица и положај се разликују од врсте до врсте.
Цветови имају пет латица које ојачају или се повећавају након цветања.
Цветови љубичице најчешће расту у пролеће и привлаче многе Инсекте, углавном мраве
Боје цветова су различитеЧ од љубичасте(по имену) преко разних тонова плаве, жуте, па чак и беле боје. Цветају у пролеће и лето.
Ljubičica se pojavljuje kao topik (kigo) u SHK u sklopu šire teme (kidai) prvo cveće, ili prolećno cveće.
Ni komentarjev:
Objavite komentar