季語 – Киго: "Поље"

Пева црни кос:
на црно небо пало
поље Косово

Слободан Павићевић


Kigo:"Polje", takodje "Žitno polje"...,leto, zemlja. Ovde je čitalac možda u dilemi: da li je tema pesme ptica kos, koja se pojavljuje kao nosilac radnje, ili je to polje Kosovo? Pticu kos, koliko ja znam, nije moguće opredeliti kao pesničku temu odredjenog doba godine, već bi kos bio tzv. "celogodišnji kigo" tj. "muki kigo"--našim rečima rečeno: o kosu se može pevati celu godinu, on je celogodišnja pesnička tema (i zato je osiromašen za atmosveru i simboliku godišnjeg doba). S druge stran reč "polje" je letnja tema. I uvek kada su jedno pored drugog lokalna sezonska tema (kigo) i univerzalna tema (muki kigo) prednost se daje užoj, manjoj, lokalnoj temi. One su uvek bogate asocijacijama, atmosverom i simbolikom.
Tako je i ovde tema "polje". Srećom fraza "polje Kosovo" napisana je tako da "polje" nije deo vlastitog imena i zato i može biti sezonski kigo.
Zanimljivost vezana za ovu pesmu je njen nesumljivi poetski kvalitet. Sećam se, kada sam je prvi put pročitao a bilo je to devedesetih, u knjizi Živana Živkovića "Gost sa Istoka", na mene je delovala strašno sugestivno, kao lament, kao vrisak i kao slika koja mi se utisnula vrelinom u um i podsetila me svojom snagom na gornju van Gogovu sliku "žitno polje"--na mog omiljenog slikara i meni možda najomiljeniju njegovu sliku.
Pesma je formalno gledano jedan od najbolje napisanih naših haikua uopšte: ne samo zbog precizne forme 5,7,5 već i zbog aliteracije suglasnika i ponavljanja koja zajedno sa pesničkom figurom čine impresivan utisak. Ovako o Kosovu može pevati samo neko ko ga ima duboko u duši, u stomaku, u petama.
Druga zanimljiva stvar je istorijska tema. U vreme kada ova pesma dopire do nas haikuista, dakle devedesetih, još su vladali stereotipi "haiku pokreta" da je haiku pesma budističkog prosvetljenja, da se piše iz "haiku momenta" koji je uvek u sadašnjosti... Nema tu, dakle, ni bliske prošlosti, kamoli istorije (Ne znam kako je bilo uopšte moguće tvrditi tako nešto i pritom citirati Bašoov haiku o "snovima ratnika" pisan na istorijskom poprištu veoma nalik na Kosovo polje? A još manje znam kako smo svi učesnici tadašnjeg haiku pokreta verovali u tu dogmu uprkos predloženim suprotnim dokazima! Ali takve opsene se dogadjaju i danas--čovek veruje u to što želi! :-). Trebalo je da sretnem savremene japanske pesnike lično da bih se oslobodio stege učeći iz prve ruke. U japanskom haikuu su istorijske teme uobičajne i česte, a tako i metafore, personifikacije posebno a i druge poetske figure inače takodje tabuizirane i proglašene za jeres od strane naših "stručnjaka" za haiku. Zbog svega toga, tada, devedestih, ovaj haiku Slobodana Pavićevića delovao je na mene veoma šokantno. Danas verujem, da je taj haiku jedan od kamena temeljaca srpskog haiku pa tako i haiku kalendara.
Treća zanimljiva stvar koju pokreće ovaj haiku je pitanje Kosova (Kosovskoj boja ali i boja za Kosovo) kao relevantne pesničke teme. Pitanje je kvantiteta i kvaliteta. Tvrdim, da je vrlo malo haikua napisanih na temu Kosova. Jedan uzrok su gore navedene dogme kojih se mnogi zapadni pesnici haikua drže kao da su istine. Drugo je verovatno to da je tema prilično udaljena od savremenog čoveka i zahteva mitološku svest. A pesnička svest je mitološka... Moja knjiga "Kosovski božur" ("Kosovo Peony") izašla dvojezično u Americi 2008, je izgleda izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Iz nje ovde uzgred citiram jednu pesmu zato da pesma Slobodana Pavićevića ne bi bila tako tužno usamljena:


Од соли да се
непријатељу ручак
посоли: божур

Димитар Анакиев


"Božur" je ovde "muki kigo".