季語 – Киго: "Процветао глог"

Процветао глог.
Како се јасно види
од села до гробља

Светомир Ђурбабић


Kigo: "cvet gloga", "glog cveta" ili "rascvetali glog", proleće, biljke. Gog cveta od aprila do juna. Evo šta o glogu piše srpska wikipedija: Род глогова (Crataegus L.) је комплексна група дрвећа и жбуња из фамилије ружа (Rosaceae), нативна у умереним пределима северне хемисфере, сродна роду мушмула. Број описаних и верификованих врста у роду је око 250, од чега већина (око 200) настањује Неарктик, а 50-ак врста Палеарктик. Глогови расту у веома разноликим стаништима. У Србији расте 7 аутохтоних и више страних, унетих врста[1]. Историја таксономије рода је пуна описивања врста и варијетета, при чему се број врста кретао од 20 средином тридесетих година XX века, до 1500 само за Северну Америку почетком деведесетих година истог века. Поједини аутори таксономску ситуацију рода описују као „проблем Crataegus".

Тешко разграничење врста се објашњава веома присутном и честом хибридизацијом, макар међу врстама Палеарктика. Појава апомиксије је такође чешћа код евроазијских врста.

Присутно је неколико алтернативних интрагенеричких класификација, са бројним подредовима, секцијама и серијама (в. таксономске категорије). Dickinson et al. (2000) препознају 15 секција и 35 серија са око 250 врста.
[уреди]

Ono što ne piše u wikipediji je mitološki kontekst gloga u našoj kulturi, a posebno u narodnom verovanju. Glogovi kolci su poznati vampirski antidot a glogov list i cvet su poznati ojačivač srca kod živih ljudi, navodno dobri i protiv stresa tj. u urbanom životu a ne samo na selu.

Pesma Svete Đurbabića ispostavlja zanimljivu perspektivu koja se proteže od sela do groblja i obuhvata oba života seljana: pregrobni i zagrobni. U tom kontekstu možemo tražiti značenje rascvetalog gloga...