Пред вратима је,
али како да покуца
тај отпали лист?
Дејан Алексић
Судба песничка:
суво лишће прекрило
свежу хумку
Бранислав Брзаковић
Kigo: "Suvo lišće", "ouvi list", "otpalo lišće" ,"žuto lišće", "crveno lišće" itd. biljke, jesen. Poetičnost haikua Dejana Aleksića zasniva se na pesničkoj figuri personifikacije, kojom pesnik doživljava list kao čoveka. Njegova lepota je u nejasnosti da li je list nemoćan da pokuca zato što nije čovek ili zati što je već otpao. Haiku Branislava Brzakovića je složeniji iskaz u kome pesnik koristi simboliku suvog lišća da bi progovorio o sudbini pesnika. Veoma je zanimljivo preplitanje dve slike smrti: suvo lišće je simbol smrti ovde prikazan kao nešto staro, večno, i humka, koja govori o čovečijoj smrti, verovatno pesničkoj i za divno čudo svežina ove smrti joj daje snagu života. Veoma retka slika sagradjena od dve slike smrti, one prirode i smrti čoveka, i kojoj je "novija", svežija smrt, čovečija, kontrapunkt svojom životnošću.
Suvo lišće u svim svojim oblicima i frazama simbolizira smrt i to je sigurno jedan od univerzalno rasprostranjenih simbola koji je prisutan u svim umetnostima.
Ni komentarjev:
Objavite komentar